Koalicija za pamcenje20201129_080447_cr.jpg

Колонијални управник који заузима сав медијски простор на територији колоније зване Србија, изнео је јуче понуду за вакцинацију која се не може одбити: „Ко неће да прими вакцину, нека не долази у болницу!“

Ако заиста желите да се лечите, дошло време да потражите личног лекара у кога можете имати поверења. Ово је само последица вишегодишњег урушавања здравственог система у колонијалној ‘демократији’, у којој је све пројектовано да се немоћни и сиромашни елиминишу. Међутим, занимљиво је како ту колонијалну ‘демократију’ демаскира сам колонијални управник. На питање Прве ТВ у Нишу о вакцинама и томе хоће ли бити обавезне, он је одговорио овако:

„Ако нећете да примите, немојте“, поручио је и додао да би онда било фер да такви кажу да ако се разболе од короне неће ићи у болницу.

Лично, понуду одмах прихватам. Болнице које и даље играју по такту коронапреваре више и нису болнице. Али већина људи ће тражити назад и новац од здравственог осигурања који им се, према таквој формулацији, безразложно отима. Дакле, кад колонијални управник укине плаћање здравствене партиципације из личних прихода грађана, бар ћемо знати да здравствени систем уопште не постоји и да смо сви упућени на приватну лекарску праксу. На овај начин он још једном гази покојни Устав РС који чланом 68. одређује здравствену заштиту:

Здравствена заштита
Члан 68.

Свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља.

Деца, труднице, мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до седме године и стари остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин, у складу са законом.

Здравствено осигурање, здравствена заштита и оснивање здравствених фондова уређују се законом.

Република Србија помаже развој здравствене и физичке културе.

Дакле, покојним Уставом здравствена заштита дефинисана је као право, а не као обавеза на спровођење потпуно бесмислених мера против вируса који изазива мању смртност него саме мере! Али зашто би колонија уопште имала Устав? То је само мртво слово на папиру. Робови у колонијама дужни су само да извршавају наређења колонијалне власти и ништа друго.

Kakav dil91964590_1335926449926332_2939613485832601600_o.jpg

Демократија се може дефинисати на разне начине. На пример овако: Знате да живите у демократији ако можете утицати на одлуке које се тичу вашег живота. Ако не можете утицати, онда сте поданик – роб режима. Колонијални управник својом изјавом потврђује да демократије више нема чак ни у облику фарсе. Истовремено, он сам потврђује да је свестан коронапреваре:

Напомиње да је до сада било много оних који су примљени у болницу, па су после рекли да су погрешили.

Он сам каже да има много оних који су у болници доживели потпуно неадекватан третман, и то су изнели у јавност! Али то га није спречило да их прогласи за ‘равноземљаше’ и лудаке, а посебно га није подстакло да организује стручну расправу да ли су мере које његова влада спроводи адекватне и да ли су уопште потребне. Наравно, то би захтевало позивање на расправу истинске струке са истинитим подацима који јасно говоре да никакве пандемије нема – па самим тим нема ни потребе за терором над поданицима колоније Србије. Таква расправа могла би да буде организована само у демократији.

Само у демократији (које у Србији више нема) могли бисте да видите непристрасно извештавање о вакцинама и резултатима вакцинације ПРЕД ИЗБОРЕ И ИЗМЕНУ ЗАКОНА, онако како је то пре неколико година виђено на швајцарској телевизији:

Трајање: 5:59 (Italian and Serbian)

И само у демократији био би поштован Члан 25. покојног Устава РС о неповредивости физичког и психичког интегритета:

Неповредивост физичког и психичког интегритета
Члан 25.

Физички и психички интегритет је неповредив.

Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка.

Колонијални управник и даље отворено заступа тезу да су поданици колонијалне управе неспособни да било шта ураде сами, и да морају да имају поверења у оно што им Метропола намеће:

„Не можете ви да кажете Кини, Русији или Америци када они региструју да вакцина не ваља. Није реално, али чим региструју, ми се боримо и наручујемо количине“

Све то он лако изјављује упркос чињеници да постоји бар 12 јефтиних лекова који су се показали ефикасни у лечењу короне, онако како је то описао бивши члан кризног штаба, пулмолог др Бранимир Несторовић.

И упркос чињеници да нема државе у свету чије становништво натполовично подржава вакцинацију. На пример, у Француској, земљи медицине, тај проценат је само 40%:

И упркос чињеницама које смо изнели у претходном тексту под насловом „Коронапревара: Цензура“ из кога се види да је управо Америчка влада ослободила велике фармацеутске куће одговорности за све трагедије које проистичу из експеримената са вакцинама! И не само то, корпорација Фајзер/БиоНТек тражи од америчке владе хитно одобрење за своју непроверену вакцину!

Питање модератора: „Али тек док цела ствар практично тече. Дакле, ми вршимо вакцинацију, а затим, док је она у току, гледамо да ли би се могла појавити даља нежељена дејства?“ Одговор Бекер: „Тачно. То је смисао таквог хитног одобрења“ (тј. тако иде поступак кад се ради о ‘хитном одобрењу’).

Оригинални текст на немачком: «Notfallzulassung» für BioNTech/Pfizer–Impfstoff in den USA beantragt и снимак емисије: Heute journal vom 20.11.2020

Ево овде још једног свежег примера како се фармацеутска мафија односи према становништву Сједињених Држава – даме и господо Пердју фарма!

Представници компаније признали су кривицу на федералном суду по оптужбама за заверу, превару и кршење прописа у вези са лековима.

Према споразуму о признању кривице, „Пурдју фарма“ платиће највећу казну у историји изречену некој фармацеутској компанији. Новчана казна износи 3,54 милијарде долара, као и одузимање имовине стечене криминалом у вредности од две милијарде долара, саопштило је америчко Министарство правде, а преносе амерички медији.

Ево и једног примера из Немачке: Милионска превара лековима против рака, похапшени лекари, апотекари, менаџери.

Ако они раде сопственим грађанима све оно што је и адвокат Роберт Ф. Кенеди Млађи доказивао на суду, зашто би им се веровало да такве и још горе ствари неће радити на колонијалним робовима? Па баш то им је вековна традиција! Ево још једном видеа у коме део тога објашњава др Кери Мадеј, а део Дејвид Соренсен са сајта Stop World Control:

Duration: / Трајање: 17:38 (English and Serbian / енглески и српски)

Дакле, сами грађани држава-метропола не верују својим властима и корпорацијама, а колонијални управник нама говори како треба да имамо поверења у њих? Истински жалим оне који су спремни да му верују.

Боље гроб него роб!

Идиотска премиса да власт зна боље од нас како да сачува наше здравље (‘сви ми желимо да умремо а влада нас у томе спречава’), заправо је увод у некажњено одузимање свих слобода и права, и отимање имовине од ‘неодговорних’ који не могу да се придржавају сулудих мера из, на пример, здравствених или економских разлога. Ова ситуација неминовно ће, пре или касније, довести до побуне, пошто живот у ропским условима врло брзо губи смисао.

Увек имајте у виду да је слобода важнија од здравља. Здравље можете имати једино уколико имате слободу. Кад једном пристанете на укидање слобода, онда сте роб, а роб нема право на здравље. Роб је објекат с којим се може чинити све – укључујући и медицинске експерименте онако како је то чинио Јозеф Менгеле у концлогорима током рата.

Све је то Србима било јасно, на пример 27. марта 1941. кад су изашли на улице с паролом „Боље гроб него роб!“ Сад ће се вероватно излазити с паролом „Боље гроб него корона роб!“ Колонијални управник преко својих медија упорно покушава да вас увери у обрнуто – како је сјајно бити амерички или немачки роб, и служити им као заморчад за вакцине…

Најгоре од свега јесте то што су методи манипулације толико развијени, да велики број оваца може заиста да поверује у његову сатанску причу. Зато за крај, о методима манипулације свешћу застрашене масе и могућим последицама, више можете сазнати из одличног интервјуа са професором социологије др Слободаном Рељићем: